Завршна приредба ученика одељења IV₁ била је више од школске представе — била је прави мозаик дечјег изражаја, маште и заједништва. Упркос мањем простору и високим температурама, учионица је постала позорница на којој су се смењивали векови, таленти и емоције.

Програм је започео рециталом о династији Немањића, који нас је подсетио на корене, али и повезао прошлост са садашњошћу — јер је сваки ученик уједно и део историје која се пише данас. Уз звуке металофона, покрете плеса, фолклорне кораке и дечје гласове, публика је уживала у раскоши умећа која су деца са поносом приказала.

Својим присуством приредбу су увеличали и баке и деке, који нису одолели да виде како расту и стасавају њихови унуци. Смех, аплауз и топлина препуне учионице сведочили су колико се у ову приредбу уложило љубави, рада и дечје радозналости.

Најемотивнији део био је онај у коме су кроз песму споменута имена свих ученика — сваки представљен кроз своју јединствену особину, онако како их другови виде и памте. Тај тренутак остао је урезан у срца свих присутних.

Приредба је завршена уз осмехе, понеку сузу и велико, топло дружење деце, родитеља и учитељице. Још једна генерација спремна је да крене корак даље — али овакви тренуци остају заувек.